Šta reći na ovo? Svake noći psi piruju na trgu! Imao sam prilike da izbrojim 13 njih u jednom trenutku, na jednom mestu. Žao mi je samo što tada nisam imao čime da pribeležim taj prizor. Na slici ih je trenutno 4.

(možete kliknuti na sliku)

Neverovatna mi je neodgovornost zaduženih za ovo, pretpostavljam komunalne službe. Vidite li onaj zaljubljeni par desno? Voleo bih da niste videli koliko im je bilo “prijatno” par sekundi kasnije…

Bookmark to:

Danas je pao prvi sneg!

Evo kako to izgleda u Pirotu…


Link: www.youtube.com

Bookmark to:

12. oktobra u 19h je održano svečano otvaranje gradskog Trga i takozvane “mikrotalasne” (sat na novoj fontani). Evo par interesantnih ilustracija:

  
Deo programa (možete kliknuti na slike)

Koliko sam mogao da primetim u programu su učestvovala uglavnom deca (zbog prilično loše organizacije bilo je nemoguće prići samoj “bini”).

Ono što mene zanima je da mi kažete sledeće:

• Da li je ovo zaista samo otvaranje Trga ili indirektno političko lobiranje glasača? Ako jeste, zar ne mislite da je upotreba dece za ubiranje političkih poena zaista nemoralna stvar?
• Ko je, gde i koliko “dobar”?

Dok sam šetao kroz masu, čuo sam par interesantnih komentara, poput ovog:
“Nek mi kažu kude su zakopali parete na Trg, da idem da đi otkopam!”

A sada, jedino što je bilo zaista lepo…

Voleo bih da čujem vaše mišljenje…

Bookmark to:

Da se nadovežem na prethodnu temu o saobraćaju, pitanje je: ko još poštuje saobraćajnu signalizaciju?

E, za sve one neverne Tome, ovo je slikano u 2 ujutru, a sam sam mogao da uverim da nema nigde nikoga! Čovek strpljivo stoji i čeka zeleno svetlo!

Bookmark to:

Šetam gradom, vidim rasprodaju i odmah mi je zapalo za oko:

Da li je moguće da smo toliko pismeni?!

Dakle, za one koji ne znaju, kratak kurs jezika: “majci” je dativ reči “majka”, a ne “majica”, dok je “rukav” jednina, a ne množina.

Da vidimo kako bi pravilno bilo? Slobodno komentarišite!

Bookmark to:

Ovako izgleda jedan pirotski izlog. Veoma interesantan primerak cipela, moram da priznam. Deluje mi baš retro!

Da vidimo koliko vas bi volelo da ih poseduje…

Bookmark to:

Sećam se jednog svog teksta u pirotskoj “Slobodi”, od pre par godina. Pre par dana je bila 7-ogodišnjica 5-og oktobra, pa da ga ponovo objavim, da se podsetimo malo kako je to bilo. Verujem da je jos uvek tema aktuelna…

Da sam ja vlast

Šta ćeš sad da pišeš? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno i podrugljivo - nema više za tebe materijala!O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi smo isti onakvi kakvi smo i pre bili.

Radoje Domanović, 25. decembar 1904.

Davno je prošao naš 29. maj. Istina, gledam: iste ulice, iste zgrade, isti ljudi… Oni prostodušni Srbi, širokih ruku, kojima ništa nije teško u životu. Sedim u kući, nešto me pritiska u grudima i moram da izađem napolje i da ih vidim - strašno mi nedostaju. Izlazim, a sve je čisto, prosto mi je drago, nekako pomislim, ulica mi je drugi dom. Šetam pun sebe, opija me sladunjav miris lipa, i shvatam: svake godine sve ih je više. I, za tren oka… i ne primetim kad stignem do gradskog trga. Prosto čovek ne može da odoli da sedne na klupu, nasloni leđa i uživa u parku oko sebe. Ono divno zelenilo koje pokriva ceo gradski trg, te stare jele koje su bile svedoci godina udvaranja pod sobom, čarobno umiruju. U gradu si, a kao u šumi – osećaš mir koji uznosi! Nekako sve to nije bilo dovoljno. Nađe se neka dobra duša da trg ukrasi divnom fontanom i, stvarno, odlično je uklopi u okolinu. Kad pogledaš - pomislio bi čovek da je ona od vajkada tu. Još mu nekako bi malo drveća i ista dobra duša se potrudi da ih zasadi još. I sada ljudi sede i uživaju u cvrkutu ptica. A ako požele da prošetaju trgom, neće više naići na one nezgodne rupe, kojih je do skora bilo na svakom koraku. Isti oni dobri ljudi, koji su se potrudili da nam ulepšaju živote, pobrinuli su se i za naše zdravlje. Zaista, nemam reči, puno im hvala za to! Ta vlast, tako brine o nama, običnim građanima, možeš pomisliti da smo joj rođena deca. Verujte, taj osećaj odgovornosti nikada do sada nisam doživeo! Stalno misle o tome da ne ostanemo gladni, dobijamo svakog dana redovno sledovanje i ne moramo da mislimo ni o čemu - oni su tu da misle umesto nas. Svakog jutra ono čuveno: “Dobro jutro, dragi građani, naš predsednik doručkuje, a za vas malo muzike!” Šta bi mi Srbi bez veselja! Samo, polako me hvata strah da se ne probudimo jednog jutra i toliko odebljamo od silne hrane, da ne možemo ni iz kreveta da ustanemo… Biti na vlasti, u današnje vreme - to je tako teško! Nudili su mi - kažu: “Da predložimo tebe, druže, da budeš naša vlast! Brinućeš o nama, a mi ćemo biti tvoji verni građani! Gde god da kreneš, mi smo u stopu za tobom!” Zaboga! Razmišljao sam - ali nisam smeo. Zar ne znate kolika je to odgovornost?! Svakog dana dolaziti na posao redovno, svakog drugog dana davati izjave za novine, a svake nedelje pojaviti se na televiziji… Mnogo je! Smisliti kako rešavati tekuće probleme, tipa: da li Bistrica teče uzvodno ili nizvodno i da li je više metar kvadratni ili hiljadu maraka? Zaista ne bih znao kako bih ja o tome govorio. Za to treba puno znanja, šta bi tu meni pomogle ove moje škole. Morao bih prvo dugo da učim da to kažem narodnim jezikom, da bi me “rázbrali” svi ljudi. Šta, da li sam to dobro čuo?! To je lako?! Grešite! Svi vi koji sa nevericom čitate moje reči, pokušajte da kažete ono narodno “ćamćićem ću te, ćokanćićem ću te…” i videćete da to i nije baš tako jednostavno. Muka živa, samo gledam, niko ne želi ni jednu fotelju, ni jednu funkciju. Od silne odgovornosti koje ta mesta nose, sve se guraju i podmeću jedna drugom. Prosto da čovek nije u njihovoj koži… I onda ih ljudi izaberu, naravno ne njihovom voljom, na mesto Glod-a (poznatije: Glavnog i ODGOVORNOG Upravnika) u nekom preduzeću i oni jadni ljudi, šta će, moraju da prihvate. A vredni su, kao pčele, sve rade umesto nas. Ne žele da nas muče ni da razmišljamo o poslu. Kažu: “Vi ne morate da radite, da prolivate suvišan znoj – mi vas volimo, radićemo sami umesto vas!” I tako i bi! Izjuri nas vlast sa radnih mesta - nisu mogli drugačije zbog naše motivacije da radimo i… ostadoše oni sami. Sad rade stostruko. Jasno vam je: to je ta urođena srpska odgovornost i ljubav prema bližnjem svom! I tako kako prolazi dan za danom, ne moramo mi, obični građani, više ništa sami. Svakim danom sve nam je lepše, sve šire oko vrata. Znate i sami da nema ničeg lepšeg, ali na koncu konca, pitam se samo, šta će biti kada se toliko oslonimo na njih i oni ostanu bez naše pomoći? Kako li će onda vladati?!

Bookmark to:

Eh, što bi ovaj svet bio lep da svako odgovorno radi svoj posao…

Bookmark to:

…mada negativne rekorde, ali ja cenim to! Ipak ce da se priča o njima kao o najgorima, mada ruku na srce i jesu počevši od doskorašnje uprave predvođene pulenom Vuka Draškovića, Bobanom Tolicem, koji po svemu sudeći nikad nije čuo za Vuka Karadžića, ali verovatno zna sve vlasnike kafana u ovoj prokletoj avliji. Dotični gospodin je oterao onog Trefa (doduše lik sa skroz sumnjivim kapitalom), ali takav je i potreban na čelu FK, jer nema u fudbalu nishta od poštenja (jer jednostavno ako si fer igrač naje*eš)! Tref bar zna da “smuti” i da pljune neku kintu iz svog džepa, a šta dotični Tolic može, sem da muti i trpa u svoj džep, jer on je samo jedan u nizu onih koji obitavaju po raznim upravnim odborima ove “proklete avlije”. Ali šta reći, to su političari, jednom rečju neradnici, koji sebe nazivaju prvoborcima 05.10.2000. Oni su navodno demokrate, poštenjačine, cvecke, a ustvari su mnogo isti sa lopovima koji su našu zemlju 90-tih odveli na dno. Glavni krivci za lose rezultate FK su treneri, igrači i njihovi roditelji, kao i ostala rodbina. Pitate se zašto? Pa i sami vidite da FK Radnički Pirot u poslednjih 15 godina iz svoje fudbalske škole nije izbacio ni jednog fudbalera bar “superligaškog” kalibra i pored svih fantastičnih uslova koje poseduje klub (inače, ko u našoj zemlji osim FK Partizan ima takve uslove za trening?!). Ko forsira one antitalente koje dolaze do prvog tima? A što je najgore, na jednog takvog dolaze bar 7-8 talentovanih klinaca koje niko nije gurao, već u prvi tim upadaju deca trenera i lokalnih gradskih “moćnika”, političara i “biznismena” (onih koji su doveli do propasti sva društvena preduzeća i stekli veliku materijalnu korist). Svi ste bili u prilici kada izađete u grad da vidite te kvazi fudbalere u nekom svom umišljenom svetu, kako glume neke face, a ustvari se ponašaju kao najveci seljaci (primedba urednika: seljak je stanje svesti, a ne poreklo!). Glume neko ludilo, ovo-ono, Monca, Mali princ; gruvaju narodnjaci, oko njih raznorazne kurvice, znači dno dna . Možda ste bili sa nekim od tih kvazi fudbalera u odeljenju i imali priliku da se lično uverite kakva je to inteligencija (IQ jednak temperaturi na Arktiku 13. januara u 4h ujutru! :P). A sve vreme ih kroz školu njihovi roditelji proguraju. Zbog svih navedenih činjenica, posle ove sezone, FK Radnički Pirot zasluzuje selidbu u nišku zonu, da seljaci igraju sa seljacima, a ne da nas brukaju po Srbiji. Evo na primer, mene je lično blam da ostavljam komentare na nekom sportskom sajtu, a zbog koga - pa zbog seljaka koji brukaju našu lepu “prokletu avliju”…

(nastaviće se…)

Bookmark to:

Dobrodošli na portal PirotTV live!

Ova stranica je planirana da na sebi sadrži najnovije vesti i video klipove sa dešavanjima iz Pirota.

Buduće stranice su u izgradnji, pa vas molim da nam se javite sa sugestijama šta bi voleli da vidite ovde! Slobodno nam ostavite komentare!

Evo neki primeri video klipova:


Link: www.youtube.com


Link: www.youtube.com

Bookmark to: