Možda ovo nije pravo mesto za puštanje glasina, ali sam načuo neke priče da pirotski Azis ulazi u kuću Velikog Brata. Drugarica ide kod njega na frizeraj (čovek je baš hvaljen frizer!), pa je načula od nekoga da postoji mogućnost da ga pozovu, jer su ga videli kako vadi masu potvrda u pirotskoj opštini i SUP-u.

Dvoje je ispalo, Miki iz Malinova (Kupinova) je ušao, a još jedan ulazi… Ima li ko neke konkretne informacije?

Bookmark to:

Za sve one koji ne znaju, otvorena je nova palačinkarnica ispod solitera! Zove se Sans. Mogu da vam kazem da imaju ekstra palačinke, a tek pice - to je prava fantazija!

(znate i sami da ne volim da slikam u normalno doba dana)

Za sve gurmane, koji vole ne baš tako obične stvari, čikam vas da probate neku neobičnu palačinku. Samo pomislite, naručite i dobićete. Mogu da kažem da sam bio prilično iznenađen time koliko ljudi umeju da budu ljubazni i predusretljivi. Dopalo mi se što je unutra pušenje zabranjeno!

Jeo sam juče ovu slatku sa belim kremom, ananasom i prelivom od jagoda, a vi vidite kako to stvarno izgleda.

Inače, mogu da preporučim Capri, slanu: sa pečurkama, šunkom i kačkavaljem. Ma šta vam pričam, probajte sami!

Povrh svega, enterijer je veoma prijatan, žao mi je samo što mesto nije malo veće…

I za kraj da budem malo koristan, evo cena:

Ostavljam vas da gledate slike, a ja odoh na palačinke! Javiću vam šta sam probao…

Bookmark to:

Šta reći na ovo? Svake noći psi piruju na trgu! Imao sam prilike da izbrojim 13 njih u jednom trenutku, na jednom mestu. Žao mi je samo što tada nisam imao čime da pribeležim taj prizor. Na slici ih je trenutno 4.

(možete kliknuti na sliku)

Neverovatna mi je neodgovornost zaduženih za ovo, pretpostavljam komunalne službe. Vidite li onaj zaljubljeni par desno? Voleo bih da niste videli koliko im je bilo “prijatno” par sekundi kasnije…

Bookmark to:

Danas je pao prvi sneg!

Evo kako to izgleda u Pirotu…


Link: www.youtube.com

Bookmark to:

12. oktobra u 19h je održano svečano otvaranje gradskog Trga i takozvane “mikrotalasne” (sat na novoj fontani). Evo par interesantnih ilustracija:

  
Deo programa (možete kliknuti na slike)

Koliko sam mogao da primetim u programu su učestvovala uglavnom deca (zbog prilično loše organizacije bilo je nemoguće prići samoj “bini”).

Ono što mene zanima je da mi kažete sledeće:

• Da li je ovo zaista samo otvaranje Trga ili indirektno političko lobiranje glasača? Ako jeste, zar ne mislite da je upotreba dece za ubiranje političkih poena zaista nemoralna stvar?
• Ko je, gde i koliko “dobar”?

Dok sam šetao kroz masu, čuo sam par interesantnih komentara, poput ovog:
“Nek mi kažu kude su zakopali parete na Trg, da idem da đi otkopam!”

A sada, jedino što je bilo zaista lepo…

Voleo bih da čujem vaše mišljenje…

Bookmark to:

Da se nadovežem na prethodnu temu o saobraćaju, pitanje je: ko još poštuje saobraćajnu signalizaciju?

E, za sve one neverne Tome, ovo je slikano u 2 ujutru, a sam sam mogao da uverim da nema nigde nikoga! Čovek strpljivo stoji i čeka zeleno svetlo!

Bookmark to:

Šetam gradom, vidim rasprodaju i odmah mi je zapalo za oko:

Da li je moguće da smo toliko pismeni?!

Dakle, za one koji ne znaju, kratak kurs jezika: “majci” je dativ reči “majka”, a ne “majica”, dok je “rukav” jednina, a ne množina.

Da vidimo kako bi pravilno bilo? Slobodno komentarišite!

Bookmark to:

Ovako izgleda jedan pirotski izlog. Veoma interesantan primerak cipela, moram da priznam. Deluje mi baš retro!

Da vidimo koliko vas bi volelo da ih poseduje…

Bookmark to:

Sećam se jednog svog teksta u pirotskoj “Slobodi”, od pre par godina. Pre par dana je bila 7-ogodišnjica 5-og oktobra, pa da ga ponovo objavim, da se podsetimo malo kako je to bilo. Verujem da je jos uvek tema aktuelna…

Da sam ja vlast

Šta ćeš sad da pišeš? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno i podrugljivo - nema više za tebe materijala!O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi smo isti onakvi kakvi smo i pre bili.

Radoje Domanović, 25. decembar 1904.

Davno je prošao naš 29. maj. Istina, gledam: iste ulice, iste zgrade, isti ljudi… Oni prostodušni Srbi, širokih ruku, kojima ništa nije teško u životu. Sedim u kući, nešto me pritiska u grudima i moram da izađem napolje i da ih vidim - strašno mi nedostaju. Izlazim, a sve je čisto, prosto mi je drago, nekako pomislim, ulica mi je drugi dom. Šetam pun sebe, opija me sladunjav miris lipa, i shvatam: svake godine sve ih je više. I, za tren oka… i ne primetim kad stignem do gradskog trga. Prosto čovek ne može da odoli da sedne na klupu, nasloni leđa i uživa u parku oko sebe. Ono divno zelenilo koje pokriva ceo gradski trg, te stare jele koje su bile svedoci godina udvaranja pod sobom, čarobno umiruju. U gradu si, a kao u šumi – osećaš mir koji uznosi! Nekako sve to nije bilo dovoljno. Nađe se neka dobra duša da trg ukrasi divnom fontanom i, stvarno, odlično je uklopi u okolinu. Kad pogledaš - pomislio bi čovek da je ona od vajkada tu. Još mu nekako bi malo drveća i ista dobra duša se potrudi da ih zasadi još. I sada ljudi sede i uživaju u cvrkutu ptica. A ako požele da prošetaju trgom, neće više naići na one nezgodne rupe, kojih je do skora bilo na svakom koraku. Isti oni dobri ljudi, koji su se potrudili da nam ulepšaju živote, pobrinuli su se i za naše zdravlje. Zaista, nemam reči, puno im hvala za to! Ta vlast, tako brine o nama, običnim građanima, možeš pomisliti da smo joj rođena deca. Verujte, taj osećaj odgovornosti nikada do sada nisam doživeo! Stalno misle o tome da ne ostanemo gladni, dobijamo svakog dana redovno sledovanje i ne moramo da mislimo ni o čemu - oni su tu da misle umesto nas. Svakog jutra ono čuveno: “Dobro jutro, dragi građani, naš predsednik doručkuje, a za vas malo muzike!” Šta bi mi Srbi bez veselja! Samo, polako me hvata strah da se ne probudimo jednog jutra i toliko odebljamo od silne hrane, da ne možemo ni iz kreveta da ustanemo… Biti na vlasti, u današnje vreme - to je tako teško! Nudili su mi - kažu: “Da predložimo tebe, druže, da budeš naša vlast! Brinućeš o nama, a mi ćemo biti tvoji verni građani! Gde god da kreneš, mi smo u stopu za tobom!” Zaboga! Razmišljao sam - ali nisam smeo. Zar ne znate kolika je to odgovornost?! Svakog dana dolaziti na posao redovno, svakog drugog dana davati izjave za novine, a svake nedelje pojaviti se na televiziji… Mnogo je! Smisliti kako rešavati tekuće probleme, tipa: da li Bistrica teče uzvodno ili nizvodno i da li je više metar kvadratni ili hiljadu maraka? Zaista ne bih znao kako bih ja o tome govorio. Za to treba puno znanja, šta bi tu meni pomogle ove moje škole. Morao bih prvo dugo da učim da to kažem narodnim jezikom, da bi me “rázbrali” svi ljudi. Šta, da li sam to dobro čuo?! To je lako?! Grešite! Svi vi koji sa nevericom čitate moje reči, pokušajte da kažete ono narodno “ćamćićem ću te, ćokanćićem ću te…” i videćete da to i nije baš tako jednostavno. Muka živa, samo gledam, niko ne želi ni jednu fotelju, ni jednu funkciju. Od silne odgovornosti koje ta mesta nose, sve se guraju i podmeću jedna drugom. Prosto da čovek nije u njihovoj koži… I onda ih ljudi izaberu, naravno ne njihovom voljom, na mesto Glod-a (poznatije: Glavnog i ODGOVORNOG Upravnika) u nekom preduzeću i oni jadni ljudi, šta će, moraju da prihvate. A vredni su, kao pčele, sve rade umesto nas. Ne žele da nas muče ni da razmišljamo o poslu. Kažu: “Vi ne morate da radite, da prolivate suvišan znoj – mi vas volimo, radićemo sami umesto vas!” I tako i bi! Izjuri nas vlast sa radnih mesta - nisu mogli drugačije zbog naše motivacije da radimo i… ostadoše oni sami. Sad rade stostruko. Jasno vam je: to je ta urođena srpska odgovornost i ljubav prema bližnjem svom! I tako kako prolazi dan za danom, ne moramo mi, obični građani, više ništa sami. Svakim danom sve nam je lepše, sve šire oko vrata. Znate i sami da nema ničeg lepšeg, ali na koncu konca, pitam se samo, šta će biti kada se toliko oslonimo na njih i oni ostanu bez naše pomoći? Kako li će onda vladati?!

Bookmark to:

Eh, što bi ovaj svet bio lep da svako odgovorno radi svoj posao…

Bookmark to: